Govoriti o opštem i o konkretnom

Članove si sretao od prvih lekcija: a i an (A1 #2), a i the (A1 #14), član uz nazive i go to school (A2 #16). Svaki put — po delić. Ovde se sklapaju u sistem koji rešava skoro svaki slučaj.

U srpskom članova nema, pa izgleda da su tu radi ukrasa. Nije tako: a car i the car su dve različite poruke. Prva — „neki auto, o njemu još nisi čuo“, druga — „baš taj, znaš koji“.

Tri pitanja — redom.

Kada slušalac zna o kom je predmetu reč. Predmet je već pomenut: I bought a jacket and a scarf. The jacket is blue. Jedini je u toj situaciji: Could you close the door?, the kitchen (u ovom stanu), the station (u ovom gradu). Jedan je za sve: the sun, the sea, the government. Određuju ga reči posle njega: the man in the grey coat, the book I'm reading, the history of Wales.

Kada a ili an. Predmet se pominje prvi put: There's a new café in our street. Jedan je od mnogih: She works in a bank. To je zanimanje ili opis: She's a nurse. It's a lovely day. What a surprise! I u značenju „po, na“: twice a week, £12 an hour.

Opšte nasuprot konkretnom — glavni par lekcije. Na srpskom su „knjige“ u „knjige su skupe“ i u „knjige na mom stolu su iz biblioteke“ ista reč. U engleskom su to dva različita slučaja. O predmetu uopšte, o celoj vrsti, govori se bez člana — u množini ili sa nebrojivom imenicom. O konkretnim predmetima — sa the.

Pridev ne čini predmet konkretnim: modern art, British history, fresh bread — i dalje opšte, bez člana. A dodatak posle reči — sa of, sa in, zavisna rečenica — skoro uvek ga čini konkretnim: the art of the Renaissance, the bread you bought. Ali life in London, life in a big city znači život tamo uopšte, pa i dalje ostaje bez člana.

Bez člana po navici.

Uvek sa the. Superlativ i redni brojevi: the best film, the first time. Reči the same, the only. Muzički instrumenti: play the piano — ali sportovi bez člana: play football. Uobičajena mesta za izlazak: go to the cinema, go to the theatre, listen to the radio — ali watch TV. Delovi dana: in the morning, in the evening — ali at night. Narod u celini: the British, the Romans.

another, the other, others — isti sistem. Srpska „drugi“, „još jedan“, „ostali“ u engleskom se dele na nekoliko oblika. Pri izboru pomažu ista tri pitanja kao kod člana: u ovim rečima član ili već postoji, ili ga nema iz istih razloga.

another je an + other, zato se piše spojeno i, kao a, znači „jedan od mnogih, bilo koji“. Ne stoji uz množinu; izuzetak je sa brojem: another two days — „još dva dana“. the other radi kao the: slušalac zna koji, jer je ostao samo on (ili samo oni). other bez člana ispred množine — kao opšti pojam bez člana: „drugi uopšte“, nije važno koji. others i the others znače isto, ali stoje umesto imenice: nastavak -s dobija samo reč koja stoji sama. Zato other people ili samo others, ali ne others people. A the another ne postoji: član u another već postoji. each other — „jedan drugog“ (A2 #24) — posebna je veza.

Uporedi:

Kako prevoditi. Srpske reči često nagoveštavaju član. „Ovaj“, „taj“, „baš taj“, „onaj o kome smo pričali“ — to je the. „Jedan“, „neki“, „nekakav“, „jedan od“ — to je a. Ako se po smislu ne može staviti ni jedno ni drugo, a reč je o predmetima uopšte — člana nema. I zapamti: my, your, this, that, Tom's zauzimaju mesto člana, pa ne stoje zajedno sa njim — my car, a ne the my car.

Tako se ne kaže. ✗ What nice surprise! → ✓ What a nice surprise! Posle What sa brojivom imenicom u jednini potreban je a.

Proveri se. Kako reći „Volim pse“ i „Psi u našoj ulici laju celu noć“? Da li je potreban član u ___ British history? Kako reći „Imam dva auta: jedan je plav, drugi crven“?